У суботу, 19. јула ове године, окупили су се млади, успешни људи, матуранти прве генерације техничара електронике који су отворили врата изучавањима савремних технологија у нашој школи – и ја, њихова разредна.

Само неколико година је било потребно да се она деца са којом сам се надмудривала око дисциплине и домаћих задатака постану остварени људи, са каријерама успешних предузетника, техничара или инжењера у компанијама, а неки су  студенти завршних година студија. Поред каријера, граде и своје личне и емотивне животе, негују пријатељства из школских дана, а ето, не заборављају ни своју разредну.

Када видим овакву генерацију и знам да сам макар једну трунчицу допринели да ови људи постану баш овакви какви јесу, осетим снажно сву лепоту и смисао професорког позива.

Јелена Савић