У Свилајнцу је данас била много веселија атмосфера него пре 150 година, када се, судећи по архивској гради ћупријског окружног суда, у овом градићу хапсило, саслушавало, сведочило криво и право, оговарало, шпијунирало, подметало, ислеђивало, страховало и застрашивало, и мање или више ефикасно – тровало. Да бисмо истражили локални контекст овог комплексног случаја, у истрагу смо укључили још 32 драматуршкиња и драматурга – одељење II/1 Средње школе у Свилајнцу, и психолошкиње Александра Миладиновић и Емину Ловре. Заједно са Димитрије Коканов, Јеленом Стојиљковић и театром Фармакопеја Фармацеутско-физиотерапеутске школе у Београду, испробавамо партиципативно писање драме по нашој драматичној историји.

Извор текста и фотографија: Уметничка група HopLa