Почеци просветитељског рада у Свилајнцу везани су за прве деценије 19. века. Свилајнац још у Карађорђево време добија Малу школу (основну), мада први званични подаци говоре да се о школству у Свилајнцу може говорити тек од 1818, када кнез Милош шаље првог учитеља.
Даљи развој школства одвија се упоредо са економским и културним развојем Свилајнца.
Године 1825. основан је Магистрат – Окружни суд, а 1832. Свилајнац је добио Шпитаљ (болницу), а са њим и апотеку. Брз економски развој допринео је проглашењу Свилајнца за варошицу 1866. године.
Свилајнчани су схватили колики је значај културно-просветитељског рада па се 1857. год отвара Школа за женску децу. На Цвети 1860. године отворена је и Недељна школа, коју су похађали калфе и шегрти. Значајан датум је и отварање Читаонице омладине ресавске, 3. априла 1868. године. Ту је никла идеја да се отвори Гимназија у Свилајнцу. После много труда, Свилајнчани добијају Гимназију. Одлуку о оснивању свилајначке Реалке послао је тадашњи министар просвете Алимпије Васиљевић 23. 8.1877. године. Свечаности отварања присуствовао је и кнез Милан Обреновић. Дуг и мукотрпан био је пут гимназије од четвороразредне државне гимназије, али Свилајнчани нису одустајали од идеје да се ова школа учврсти као најзначајнија културно-образовна институција. Гимназија опстаје (са мањим прекидима у раду) кроз бурно време балканских и светских ратова.
У периоду од 1960. до 1964. Гимназија је радила као истурено одељење Гимназије у Јагодини. Године 1977. Гимназија и Школа за КВ раднике се интегришу у ОУР ,,Драгош”, а 1987. године формиран је Образовни центар усмереног образовања и васпитања „Лаза Стојановић”.Од Образовног центра 1. априла 1987. формиране су две самосталне школе – Пољопривредна школа и школа ”Лаза Стојановић”.Од 1990. Гимназија у Свилајнцу води се као истурено одељење Гимназије у Ћуприји, а у оквиру Машинске школе. Данас је гимназија део Средње школе „Свилајнац“ у Свилајнцу.