Окупљањем у дворишту Гимназије, у петак, 2. јуна, започела је традиционална церемонија дефилеа матураната којом град одаје признање још једној генерацији која је у Средњој школи „Свилајнац“ сазрела, стекла знања, вештине и ставове о правим вредностима и стасала да закорачи у свет одраслих. Ове године дефиле је имао донекле измењену трасу – од Гимназије до Парка европског пријатељства, али је бројност грађана који су изашли да поздраве матуранте била непромењена.
Матуранти су ове године, сами за себе, али и за своје разредне, директорку и многе професоре, приредили изузетно пријатно, динамично и весело дружење у Гранду. Разредни сва четири одељења завршних разреда добили су током ове, у једну руку опроштајне вечери, прилику да се обрате ученицима.
Снежана Којадиновић, разредна IV-1
Драги матуранти,
Док вас гледам овако лепе и насмејане, поносна сам што сам имала прилику да учествујем у вашем одрастању и, поред ваших родитеља, допринесем томе да постанете такви какви јесте: добри, паметни, сложни и спремни да помогнете једни другима. Чувајте и негујте тај однос који имате. Ви сте срећна генерација (то се показало и данас) и нека вас та срећа прати кроз цео живот, чиме год решите да се бавите. Будите упорни и никада не одустајте.
Ратомир Савић, разредни IV-2
Драги наши (још увек) ђаци,
Ономад сте дошли у нашу школу као слуђена дечурлија, а погледајте се сада. А то је наша права сатисфакција за уложене напоре: гледамо како постајете људи.
Вечерас се не растајемо. Ми наше године зовемо према вашим генерацијама: Маркова, Маријина, Миина… И сви сте ви нама изузетни и свакоме ћемо се обрадовати на улици и кроз 20 година.
Док постајете људи, да вас подсетим: волите, радите и увек мислите својом главом! Јер, како рече Доситеј: Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили.
Драги матуранти, упалите сунце!
Ивана Мезић, разредна III-3
Својим матурантима желим све најбоље у будућем животу.
Моја мала одабрана дружина започела је ово путовање пре три године. Сећам се да сте на првом састанку у школском дворишту били уплашени, вероватно вам се свашта врзмало по глави. Сећам се наших часова, сећам се поједене чоколаде, чак и понеке пуштене сузе. Желим вам да успете у ономе што желите, да се остварите, да будете људи и да никада не заборавите ваше одељење.
I wish you all the best…
