Савети родитељима

Професионална оријентација

po1Адолесцентско доба је период када се млади налазе на важним животним раскршћима и када су суочени са великим бројем промена. Истовремено, у овом узрасту се кроз доношење одлука интензивно учи и формира личност, те је веома важно оснажити младу особу да самостално размишља о сопственим животним изборима. Улога родитеља, као и различитих институција, јесте стварање предуслова који би јој омогућили да зрело и одговорно приступа проблемима.
Уколико сте родитељ, вероватно сте свесни чињенице да је избор професије једна од најважнијих одлука са којом је ваше дете суочено. Иако не мора увек бити тако, будуће занимање ће често пресудно одредити квалитет даљег живота и рада младе особе. Свесно те чињенице,ваше дете осећа додатни психички терет који му углавном отежава ионако нимало лак задатак. Ваша дужност као родитеља јесте да успоставите својеврсну равнотежу: дете не сме бити оптерећено у толикој мери да се „укочи“ пред одлуком, али мора бити свесно да ће његови поступци и избори имати одређене последице, јер само тако од младог бића можете створити одговорну личност. Све ово узимајући у обзир, могли бисмо закључити да се родитељи са подједнаким интензитетом суочавају са тежином избора професије свог детета.
Проблематика се додатно усложњава ако се има у виду данашња ситуација на тржишту рада. Чињеница је да је свет за релативно кратко време постао сложеније место. Млади данас имају шири спектар могућности за стицање образовања, али се и суочавају са тежим захтевима, већом конкуренцијом и сложенијим потребама нових друштвено-економских уређења. Свака особа која данас жели да се запосли мора да буде кадра да проучи доста извора информација како би могла да усклади сопствене вештине, компетенције и интересовања са комплексним прохтевима националног и светског тржишног система.
Као институција која има образовно-васпитни карактер, Школа је у обавези да ученицима и њиховим родитељима пружи подршку приликом процеса одлучивања. У ту сврху ћемо овде представити „петофазни модел“ који има за циљ да вас ближе упозна са појединим фазама успешног и активног планирања каријере. Модел су конструисали стручњаци окупљени на пројекту „Професионална оријентација у Србији“ који спроводи Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) у партнерству са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и сарадњи са Министарством омладине и спорта Републике Србије.

 po2

Само безбедан клик

Удружење “Родитељ” вас саветује: Како да ваша деца буду безбедна док крстаре Интернетом. Удружење се придружује кампањи Министарства за комуникације и информатичко друштво – за безбедно коришћење Интернета. Ова година је, иначе, проглашена годином заштите деце на Интернету

Пише: Николина Љепава
Извор: Магазин Мама

Да ли ваше дете користи компјутер? Ако га још увек не користи, сва је прилика да ће то пожелети чим буде мало старије. Тада га нећете лако убедити да је та направа само за одрасле…

Колико времена у току дана би требало да пустите дете да проведе за компјутером? Где да ставите компјутер? Како да стекнете увид у сајтове које дете посећује? Како да му ограничите приступ сајтовима на које не желите да одлази? Игрице – да или не, и у којој мери? Са колико година дете може да има свој профил на Фејсбуку? На ова питања ће, пре или касније, бити потребно да потражите одговор (често и раније него што сте мислили), чак и ако нисте заинтересовани нити упућени у коришћење Интернета много више од читања мејлова.

Нова генерација «миленијумске деце» расте и сазрева у окружењу Интернета, мобилних комуникација, брзе размене информација и разних технолошких играчака – које ми, њихови родитељи, у њиховим годинама нисмо могли ни да замислимо. Није ни чудо што су све чешће ситуације да су деца напреднији корисници Интернета и компјутерских програма од родитеља.

Са друге стране, у тренутку када свом детету дозволите приступ онлајн садржајима, пожељно је да знате како да га упутите и заштитите, али да га не ограничите у стицању знања и вештина које ће му у данашње време бити неопходне. Као и толико других ствари, Интернет може да буде и сјајан и лош – у зависности од тога на који начин се користи.

На шта би сваки родитељ требало да обрати пажњу када одлучи да је време да детету дозволи коришћење Интернета?

  1. Ограничите време проведено на компјутеру током дана. По потреби, подесите на компјутеру профил детета, тако да може да има приступ само одређен број сати дневно. Профиле осталих укућана заштитите лозинком.
  2. Пратите сајтове које ваше дете посећује. Приступ сајтовима које не желите да посећује – ограничите коришћењем Парентал цонтрол програма. Уколико детету дозвољавате приступ социјалним мрежама (Фејсбук – Фацебоок и слично) подесите приватност његовог профила и пратите његове и активности његових пријатеља у оквиру профила.
  3. Ако је икако могуће, компјутер НИКАДА не постављајте у дечју собу, већ на место које је «прометно», где сви имају приступ. Ако имате више компјутера и могућност да «направите» радну собу (део собе), у којој ће свако да седи поред свог рачунара, то ће у великој мери да вам повећа увид у онлајн активности вашег детета.
  4. Тинејџери у комуникацији доста користе сленг и енглеске скраћенице, па вам често њихови «разговори» (такозвани четови – цхат) могу бити неразумљиви. Стога се, колико можете, упознајте са популарним сленгом.
  5. Причајте са децом о њиховој активности на Интернету. Упознајте их са потенцијално ружним ситуацијама које могу да искусе и поразговарајте о најбољим начинима да се реше. Објасните им шта су компјутерски вируси и како се од њих штити. Покажите им на примерима шта су «ваљани» сајтови, а шта нису. Научите их да заштите своје личне информације, као и да се понашају одговорно када су на Интернету. На исти начин на који учите децу да не причају са непознатим особама или не ступају у контакт са њима на улици, научите их да то не раде ни онлајн. Објасните им да на Интернету не мора свако да буде онакав каквим се представља.
  6. Охрабрите дете (и то радите стално) да вам пријави сваку конверзацију или контакт који му се учини чудан или се због њега не осећа добро. Објасните му да то не треба да брише (због потенцијалних доказа и утврђивања извора поруке – данас је то лако изводљиво уколико постоји оправдан разлог). Имајте у виду да се деца често плаше да ћете им ускратити коришћење рачунара уколико се буду пожалила. То је, по неким истраживањима која су рађена у САД, један од најчешћих разлога зашто не пријављују родитељима узнемиравање преко «мреже».
  7. И, на крају – будите истински заинтересовани за оно што ваше дете ради на Интернету. Нађите времена да са њим посетите омиљени сајт, одиграте неку игрицу, поразговарате о томе. Креирајте заједнички онлајн простор, па ће и дете бити отвореније и спремније да са вама подели своја искуства. Покушајте да створите атмосферу поверења, у којој ће ваше дете бити довољно опуштено да вам поставља питања и разговара о својим активностима на Интернету.Чак и ако раније нисте били много заинтересовани за све ово, прихватите нове технологије као саставни део живота вашег детета и његове/њене генерације. Нађите времена да се са дететом боље упознате и помогнете му да компјутер користи на исправан и сигуран начин.

Преузето са roditelj.org

Да ли је ваше дете жртва сајбер узнемиравања?

У данима када све више деце почиње да користи мобилне телефоне и Интернет већ у нижим разредима основне школе, појава сајбер (цyбер) узнемиравања узима све више маха. Сајбер узнемиравање дешава се када се мобилни телефони, друштвене мреже или друга комуникациона средства користе за претње, застрашивање, исмејавање или било који други облик вербалног злостављања. Дете које је на овај начин малтретирано, осећа континуирани притисак и немогућност да се од узнемирујућих садржаја и порука било где склони, што је веома штетно за психолошко здравље узнемираваног детета и може оставити дуготрајније последице. Због тога је за родитеље битно да буду упознати са овим проблемима, као и са начинима на који треба реаговати уколико посумњате да је ваше дете жртва оваквог узнемиравања.

Неки од знакова сајбер узнемиравања

Истраживање које је радила организација  stopcyberbullying.org показала је да само 5% деце пријављује сајбер узнемиравање родитељима! Нека деца се плаше реакције родитеља и тога да ће им компјутер и мобилни телефон бити одузет, друга деца се једноставно стиде тога што им се дешава и не желе да се повере родитељима или било коме старијем. Разлози су разни, а колико год имали са дететом добар однос може се десити да вам овакве ствари прећути. Уколико је ваше дете жртва оваквог малтретирања може се десити да:

  • Проводи доста времена за компјутером или одговарајући на поруке на телефону и видно је узнемирено после тога.
  • Избегава да разговара о својим онлајн активностима
  • Затвара оно што ради на компјутеру чим неко продје поред екрана
  • Нагло престане да користи компјутер или мобилни телефон
  • Има проблема са спавањем
  • Нагло има слабији успех у школи
  • Не осећа се добро, има главобоље, проблема са стомаком
  • Нерасположено је, депресивно, тужно
  • Нагло престане да се дружи са пријатељима са којима се до тада дружило

Како поступити?

Као и у другим ситуацијама, боље је спречити него лечити па је мој савет да се са децом разговара о овоме правовремено, да се упознају са чињеницом да је то нешто што може да се деси, да се дешава често и другима, и одраслима као и деци, да они нису и неће бити криви уколико им се тако нешто деси и да је најбитније да се такве ствари одмах пријаве неком старијем. Такодје научите их како да се понашају да не постану жртве сајбер узнемиравања – да никада ни у којој прилици и ни са ким не деле своје лозинке, или било коме шаљу своје неприкладне слике.

У случају када утврдите да је дете жртва оваквог злостављања, морате се пре свега придржавати ових ссавета – НЕ осудјивати дете, НЕ забрањивати, одузимати, кажњавати ни због чега. Прва ствар коју морате видети јесте да ли је у питању искључиво сајберзлостављање, или је оно само додатна манифестација неке врсте злостављања коју ваше дете трпи у школи или неком другом окружењу. Уколико је то случај, обратите се школи или родитељима другог детета – деце да покушате да решите проблем. Уколико све то не функционише, на жалост можда једини начин може да буде да дете физички уклоните из средине у којој је малтретирано, уколико процените да је ту где се налази превише угрожено .

Уколико је у питању искључивно сајберзлостављање, ту ћете на један начин бити и у већем проблему. Будући да су тренутни званични механизми за регулисање оваквих проблема скоро па никакви, да школе немају разрадјене стратегије за борбу са оваквим видом злостављања, да ће одељење за сајберкриминал реаговати у ситуацијама када је у питању педофилија, порнографија или неки други вид криминала, а не у случајевима вербалног злостављања, на вама као родитељима је да пронадјете адекватан начин да помогнете свом детету.

1. Једна од ствари коју можете своје дете научити је да не одговара на провокације – сајберзлостављачи воле интеракцију и желе одговоре на своје провокације.

2. Кажите детету да блокира поруке које јој стижу од те особе (избрише је са листе пријатеља исл.)

3. Чувајте све мејлове и поруке које стижу, направите фолдер са њима, и скупљајте их. Када прикупите довољно доказа покушајте да се обратите одељењу за сајберкриминал.

4. Пружите детету подршку. Технологије и комуникације су део њиховог живота и одрастања, помозите им да их користе на прави начин, немојте их кажњавати ограничавањем или одузимањем телефона или рачунара.

5. Уколико процените да поруке стижу од одрасле особе –одмах пријавите случај!

5. И најважније – немојте третирати овај вид злостављања на било који начин другачије него што бисте третирали да се дешава у реалном окружењу. Ако вам је дете малтретирано у школи, нећете га због тога заувек исписати из свих школа, зар не? Исто вреди и за Интернет. Немојте правити баук од Интернета, немојте наседати на сензационалистичке приче које неки медији толико воле, Интернет није ништа опасније “место” од реалног окружења , а ми као родитељи морамо прихватити и разумети да у генерацији наше деце ова врста дружења и комуникација заузима изузетно значајно место.

мр Николина Љепава

Корисни сајтови:

Преузето са roditelj.org

Родитељи и Фејсбук: штитите ли приватност своје деце на својим профилима?

Многи од нас кад постану родитељи имају жељу да са својом околином поделе детаље о свом детету, првим речима, првим корацима, њиховим успесима и занимљивим десавањима. Медјутим будући да не можемо увек бити сигурни ко то седи са друге стране екрана морамо знати и на који начин да се заштитимо и од евентуалних недобронамерних “погледа”.

Приватност информација на Фејсбуку

Свако ко је био део неке од бројних родитељских група на Интернету зна колико предности оно може имати, колико прилика за размену информација, добијање подршке, прилика да научимо несто ново, стекнемо нове пријатеље ово окрузење пружа. Али све то – само ако Интернет користите како треба и заштитите приватност и своју и своје деце.
Већина нас се на Фејсбуку налази под пуним именом и презименом. Код многих се на профилу незаштићено могу наћи и бројни додатни подаци (где радите, у ком граду живите исл) који неком знатижељном могу открити доста тога о вама. Осим тога, много људи на листу пријатеља додаје људе које познаје површно или само као онлине контакте направљене кроз комуникацију у разним групама, игрању игрица исл. Многе маме и тате невичне Фејсбуку и његовим компликованим опцијама заштите приватности, нивое приватности на свом профилу не подешавају на одговарајући начин, што профил чини отвореним за посете и погледе нежељених гостију, сто је нарочито проблематицно када су у питању фотографије и видео клипови ваше деце.

Можете имати подешавања профила таква да нико не види ваше податке ако вам није пријатељ, али довољно је имати омогућену опцију да пријатељи васих пријатеља виде васе фотографије и профил па да прозор у ваш зивот отворите огромном броју људи. Примера ради, ако имате 200 пријатеља и свако од њих има просечно 200 пријатеља то значи да у сваком тренутку потенцијалних 40, 000 људи може да има приступ васим информацијама!

Родитељске ФБ групе

На Фејсбуку су се у последње време појавиле бројне родитељске групе и један број родитеља придружује им се прилично неселективно, остављајуци некада на зидовима тих група своје приватне податке (где живе, где раде исл), као и бројне фотографије своје деце.

Размислите мало пре него сто се прикљуците баш било којој групи на ФБ која у наслову има родитељство. Пре него сто кликнете на “лике” погледајте информације о тој страници – да ли постоји неки wеб сајт на коме се мозе наћи висе информација о онима који ту групу воде, да ли постоји телефон, адреса, лична имена оних који су укључени у одрзавање те странице? Да ли је у питању страница организације која се бави родитељством (Удружење РОДИТЕЉ, Бебац, Мајка храброст, Рода, Удрузење Дјеца), да ли су у питању странице иза којих стоје медији или компаније (Росина иницијатива за Банку млека, Рингераја портал, Родитељ портал, МАМА).. да ли су у питању личне странице или групе које је формирала конкретна особа ли група особа која је оставила контакт податке и име и презиме, да ли на било који начин из онога што је на тој страници написано можете видети ко је заправо креатор исте?

Многи учествују у различитим наградним играма које се у оквиру родитељских група на Фејсбуку организују. Ту остављају фотографије деце, пуно име и презиме, некада и податке из кога су града, у неким случајевима људи су остављали чак и адресе. Уколико учествујете у играма, немојте јавно остављати податке већ од особе која одржава страницу тражите мејл адресу на коју податке можете послати. Иначе,одржавање наградних игара у оквиру самих страница и група је већ неко време забрањено правилима Фејсбука.

Када говоримо о родитељским групама поставља се и питање веродостојности информација које се преносе и савета које у оквиру таквих група мозете добити. Много родитеља се обраца групама за савете, а многи од њих це често сматрати одговоре аутора странице аутоматски валидним . Имајте у виду – сваки Интернет савет иза кога не стоји неко именом презименом, контакт подацима, проверљивим искуством и стручним кредибилитетом узимајте са резервом и немојте примењивати без консултација са стручњацима, нарочито када су у питању савети везани за децу.

Неколико савета

1. Немојте постављати голишаве слике и видео снимке своје деце, НИКАДА И НИГДЕ и ни у којим околностима. Те слике су мозда вама слатке али место им је у кућним албумима не на Интернету.

2. Не остављајте своје приватне податке (где живите, радите, бројеве телефона исл) на зиду ни једне Фејсбук групе. Ти подаци су видљиви свима, није им ту место. Ваша адреса и телефон такодје немају ста да траже у вашем ФБ профилу.

3. Подесите приватност свог профила на ФБ тако да је све што на свој профил постављате видљиво искључиво вашим пријатељима.

4. Будите селективнији приликом додавања пријатеља, не морате прихватити бас сваки позив који вам стигне. Погледајте колико заједницких пријатеља са одредјеном особом имате и по потреби се код заједницког пријатеља распитајте о особи која вам је послала позив

5. За оне које додате на листу пријатеља али нисте баш сигурни да желите да виде све ваше информације (разне другаре из игрица исл.) ограничите им ниво приступа тиме што ћете их поставити у одредјене групе. Приликом постављања фотографија изаберите да албум буде невидљив тим групама, исто важи и за статусе и било које друге приватније информације које желите да објавите на профилу.

Није ми циљ да овим текстом било кога заплашим и одвратим од коришћења Фејсбука, штавише сматрам да је упознавање са Фејсбуком и друштвеним мрежама кроз њихово директно коришћење изузетно значајно за родитеље, пре свега да би се упознали са начинима на које исте функционишу, добрим и лошим странама истих и самим тим били у могућности да ефикасније сутра своју децу едукују о друштвеним мрежама и прате њихове активности (јер свидјало се то нама или не, сва ће деца кад тад почети да користе Фејсбук). Дакле, користите ФБ, уживајте у свим предностима дружења са вашим оффлине и онлине пријатељима, размени искустава, необавезном ћаскању, свему што вам прија, само га користите на прави начин и немојте откривати висе информација о себи него што је потребно.

mr Nikolina Ljepava

преузето са roditelj.org