Ученица III-1, Миа Шолак, ове школске године била је једини представник Средње школе „Свилајнац“ на Турниру младих физичара (ТМФ). Након индивидуалног успеха на Дописном такмичењу, а затим и победе њеног тима, у коме су још Анђела Ћирић из Гимназије Смедерево и Анђела Бешир из Гимназије Зајечар, на државном полуфиналном турниру, уследила је и победа на државном финалу ТМФ. На финалном такмичењу у Србији – ТМФ 2020, одржаном онлајн 2. јуна 2020, „Тим Ц“ (Миа, Анђела и Анђела) освојио је прво место! Овим је комплетан тим обезбедио учешће на Светском првенству (International Young Physicists’ Tournament) – IYPT Грузија 2020! Репрезентацију Србије на IYPT 2020, одложеном за јесен због актуелне пандемије, допуниће још двоје најуспешнијих ученика из преосталих тимова.

IYPT се сваке године састоји у експерименталном решавању неких од задатих 17 проблема који су исти за цео Свет. Миа је ове сезоне експериментално истраживала и теоријски објашњавала четири од тих седамнаест проблема.

Саксонска чинија (# 6) је експеримент који је радила у прелиминарној рунди такмичења. Саксонци су чинију пробушенз на дну користили за мерење времена, а наши такмичари су на дну „чиније“ од дела пластичне боце бушили рупе и мерили време потапања.

Проводне линије (# 10) је Миа испитивала у два наврата. Први пут за израду видео пријаве за учешће на ТМФ 2020. Други пут у фази Дописног такмичења. За овај експеримент цртала је широке линије графитним оловкама различите тврдоће по милиметарском папиру, а онда кроз њих пропуштала струју и испитивала њихове особине.

Непостојећа флаша (# 2) је експеримент у коме је сагорело неколико стотина свећа, што оних малих миришљавих, што оних обичних воштаних. Поставка задатка обухвата фен који с једне стране дува ваздух, препреку („флашу“) која се постави на пут ваздушној струји и свећу која гори с друге стране препреке. У неким условима и на неким растојањима од препреке свећа се гаси – као да препрека не постоји. Пошто су експериментатори успели да преживе, да се не запале и да се не угуше од дима, Миа је своје искуство у овом експерименту искористила као критичар. Успешно, јер је њен тим триумфовао у свом полуфиналном мечу.

Последњи задатак рађен на државном нивоу је Игре картама (# 17). Феномен који је испитиван је необично дугачак лет карте за играње која се избаци тако да има ротацију око вертикалне осе (спин). Да би се за овај оглед створили контролисани услови, у којима једна поставка параметара који се варирају може да остане непромењена током великог броја понављања, био је неопходан уређај – „катапулт“. У осмишљавању, пројектовању и реализацији овог катапулта учествовала су три актива Средње школе „Свилајнац“ са својим ученицима: електротехнике, машинства и природних наука.

Миа је затим, уз огромну посвећеност и разиграни истраживачки дух, извела велики број серија мерења у којима је варирала различите параметре (величину, материјал, оријентацију и дебљину карте, почетну угаону брзину и угао лансирања). Најзад, сво то обиље резултата је систематизовала, приказала у облику графика и теоријски протумачила феномен и добијене резултате. Да захтеви од такмичара буду још комплекснији, Миа је проучавала и експерименталне резултате противничких тимова за исти задатак (# 17) и припремила опсежне критике добрих и лоших страна тих резултата.

Учешће на једном званичном светском такмичењу је за сваког ученика велико достигнуће и незаборавно искуство. Учешће ученика из мале средине, каква је Ресава, и из мале школе, каква је Средња школа „Свилајнац“ са само једним одељењем гимназије општег типа, дешава се изузетно ретко и равно је подвигу. Због тога смо још више поносни на Миу, на њено одељење и све наставнике који је подржавају, али и на нашу школу и успех који ће наћи своје истакнуто место у 143 године дугој историји школе.

Свилајнац, 3. јуна 2020.

P.S.

Када смо питали Миу има ли нешто што смо испустили у овој причи, изјавила је: „Само бих додала да без ментора не би било ничега.“